Saint Etienne – The Night ( Heavenly Recordings 2024)

Kao dar sa neba, skoro pa neočekivano pojavio se novi album Saint Etiene i odmah zagospodario prostorom i vremenom zainteresovanih. I ponistio zbrajanje ostalog, Nije to ni meni išlo baš lako,iako mi se već dešavalo. Ima dosta sjajnih albuma trenutno koji su uz neke nove radosti i povratili neka stara sećanja da se natankujem i naslutim povratak rokenrola (ne ljubim taj termin, ali me savremeni svet tera da mu se priklonim). A Saint Etienne nije klasičan rokenrol band, pre svega, oni su više pop teorija prenesena u muziku! čitava njihova koncepcija nadmašuje prosečan band koji priziva arhetip izraza i sve što on vuče iza sebe.

Saint Etienne retko kad razočaraju, nekad samo ne dostignu visine koje očekujemo, ali ovoga puta su bukvalno iznenadili i darovali sebe, zagrlili nas sumnjičavim osmesima  ili barem njihovim nagoveštajima. Album je gotovo ambijentalan i čeznjivo predstavljen. Moj verni sparing partner (koga često spominjem ovde)  isto veliki fan banda mi je rekao da ga pomalo i plaši nivo intime kojim sebe ogoljavaju. Moje sklonosti se dosta razlikuju od njegovih i uživam u ovoj melanholiji koja mi ne deluje rezignirano, pesimistički, već  kao svesnost jednog momenta koji može da svede račune I da popravi stvari u potrazi za nekim novim saznanjima o sebi. Uostalom, to članovi benda u propratnim objašnjenjima negde sami kažu, I ta introspekcija ima slatkasti ukus , negde na granici eskapizma i hipnogogije.Saint Etienne ne žele da se odreknu sveta, već da prihvate sebe u ovim godina u njemu, kakav god da je. A tu smo negde i mi, zato se tako bez mnogo reči i prepoznajemo. O njihovoj erudiciji i sposobnostima da sve stave na pravo mesto ne treba trošiti reci, ali one koji band doživljavaju kroz upbeat pesme i hitove treba upozoriti da toga ovde ima u naznakama, možda u nekim pesmama i to ne traje dugo.Nema pucketanja prstima, već su ruke sklopljene. Nekima i to može nešto da kaže.

Odavno sam prestao da slušam ploče u kasne sate-mada ovo jeste ploča za to,samo se dodaje neka iracionalna nota- za sam sa sobom raslojavanje, sad koristim svaku datu priliku i album savršeno pristaje za svaki deo dana.  Ruši rutinu ovaj Solitary Party Groove album, ovde taj groove (pop saudade?) nije nerazgovetan, samo je malo smanjen uz adekvatni intenzitet koji nudi bliskost zauzvrat i onaj drugačiji koji grana sinapse. Jeste kraj godine, ali nije kasno da album hitno ušeta u par omiljenih i to je baš radosna vest.  Veliki bendovi su ove godine snimli velike albume, barem oni koje ja volim i to daje nadu. Em su u godinama, em se ne predaju, naprotiv sad znaju ono što nismo tada znali I to se čuje. Prazna obećanja su zamenjena nekim adekvatnijim, ali ne mari..Tako treba!

 što se mene tiče, odlično izdanje! Idealno za sve one savete da svako deo dana provede sam neko vreme. Eto predloga, na ostalima je da se snadju za mesto I prostor.…

https://heavenlyrecordings.bandcamp.com/album/saint-etienne-the-night