Beaches - She Beats ( Chapter Music 2013 )

Možebiti da me manirizam kojim je Robin Guthrie producirao Lush i danas jednako veseli, ipak posle iščitavanja knjige Facing The Other Way, imam žal za nerealizovanim melodijskim eksplozijama i vanrednom pop senzacijom na legatu Wire i ABBA. Tada večno razvaljen Guthrie je pokušao da krivicu prebaci na žensku sekciju optužujući ih da su na snimanja dolazile uz ne baš naštimovane glasove i instrumente i ne baš balansiranu dozu psihoaktivnih supstanci --> kao da za to balans uopšte i može da postoji. Mikki Berenyi je u par rečenica uverljivija - droga izbora je bila alkohol i prosto ne može da pojmi kako se Gutrie nečega uopšte i seća. Naposletku, možda je Guthrie transferom vraćao (nedužnima) ono što je njima (Cocteau Twins) (u)radio Alan Rankine (Associates) kao producent.

Australijanke (Melbourne) Beaches su možebiti u nekom trenutku na albumu She Beats imale želju za očitijim pop pristupom, ali su pametno odlučile da psihotični pop iz garaže motorizuju sa nečim za njih prikladnijim - nasledjem krauta. Mnoštvo tagova bi moglo da se odservira, ali za divno čudo! - ne zbunjuju. Psych-shoegazey-pop-motorik-pseudo-kraut je ono što mi se javilo posle prvog slušanja; a pojava i gostovanje heroja mnogih i upućenih,  Michaela Rothera ( Neu! Harmonia, Cluster ), sravnilo u harmoniju. I zbog još par nekih detalja, She Beats zvuči kao da se Lush pre Guthreija dočepao Conny Plank. Posebnu dinamiku nose instrumentali, koje bi neki naslušaniji urednik sportskih programa rado stavljao kao podlogu.