Definisati Benjamina
Fingera i njegov muzički izraz je zabavan, ali ne i jedan
od lakših poslova. Enigmatičan? Žanrovski promiskuitetan? Eklektičan? Da, ali
sve su to nepotpuni termini koji igraju na sigurno i distancirani su od
živahnih reakcija koje njegove ploče provociraju. Na albumima koje prilično
često i brzo izbacuje, Finger marljivo u detalje sprovodi
svoju volju punu elektronike, neoklasicizma, ambijenta I field
recordingsa. Nekad svega toga ima i na jednoj ploči. Ne mogu iz glave da se
setim da li toga svezajedno ima i u zasebnim pesmama? Možebiti!
Čak
i kada radi nešto blisko ikakvoj definiciji, uvek je to pored glavne struje sa
nekakvom distorziranom slikom. Naravno, ništa u tim poduhvatima nije
neprohodno, napadno zagušujuce i tegobno za slušanje. Njegov rad ima privlačnu
jurodivost i vedru energiju koja prija i u razmeni različitih raspoloženja.
Dakle, Benjamin
Finger ima puno pravo da novi album nazove Mood Chaser!
Nego šta! I zbog legata i zbog sadržaja novog albuma. Opet za novu etiketu,
ovaj put je to kultna američka Digitalis za koju sluša
sjajni Brad Rose (Charlatan, North Sea, Altar Eagle…
koji se uz diskografsko kasetno mecenarstvo ovde pobrinuo i za
artwork. Mood Chaser, zbog pojačanog dejstva potenciometra za
elektroniku ume da podseti na matični Fingerov bend Beneva
Vs.Clark Nova, čak podjednakije u odnosu na dosadašnje Fingerove solo
albume. Celina daje utisak jednog izvrnutog DJ seta koji
je Finger upriličio na bleštavom horizontu sa koga puca pogled
na hipnogogiju. Do koje se može opuštajuće terasasto i kroz kaskade, ali se
uvek i može odustati od nje. Shodno ličnom vademecumu, još jedan ultrazabavan BF muzički
norveški sto, pun sirove hrane i vitamina.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.