Укупно приказа странице

среда, 10. јануар 2018.

Cuban Heels - Working Our Way To Heaven (Virgin, 1981) Josef K - Entomology (Domino, 2006), Only Fun In Town / Sorry For Laughing (LTM, 2002), Young And Stupid (LTM, 2002)













Osvežavajuće /oslobađajuće je od svakojake mrzovolje setiti se sa koliko su entuzijazma i iracionalnosti škotski punk/new wave i svi istekli i od toga od/tekli bendovi uspevali da spevaju i isklešu melodije, a da ne skliznu u šablonsku vulgarnost. Egzemplari kao artistička(e) serpentina(e) Associates, evropska artificijalnost ranih Simple Minds, eholalija Cocteau Twins, infantilnost Altered Images, brutalno ogoljena intro/outro spekcija Gordon Sharpa (CindyTalk) otmenost Blue Nile, Scars angst i revitalizovana tradicija Postcard Records govore o želji da se ne robuje trendu i već tada oformi myspace u svom/tuđem (!?) svetu. Između toga tušta i tma imena sve do "zamke za slonove" koju su postavili Jesus and Mary Chain i stavili tačku na i. Posle toga je ipak vreme teklo drugačije.

Cuban Heels su nastali iz Johnny and The Self Abusers, kada je dvojac Jim Kerr-Charlie Burchill (alias Pripton Weird-Charlie Argue) otišao da formira Simple Minds. John Milarky - sa isto sve punk aliasom Johnny Plague, čija su JATSA bila vizija, okrenuo se novom projektu i tako su nastali Cuban Heels. Sa nekoliko singlova bend je dočekao album "Working Our Way To Heaven" i u konkurenciji trača na nekoliko meseci osvetlio novu zvezdu na britanskom nebu. Shodno zvuku koji je vladao na Virgin etiketi CH su zvučali potpuno adekvatno vremenu i kalemljenjem gitarskih baraža tada popično mutiranih The Skids i popično artiziranih XTC dobijaju svoj zvuk i ono što je svaki bend toga doba imao - integritet i raspoznatljivost. Ključna pesma albuma je pesma "Liberty Hall" koja je najčešće emitovana u tadašnjim programima na radio stanici Studio B, koje je vodio i uređivao legendarni Slobodan Konjović. Skoro pa proglas u korak do refrena u "no mercy, no mercy" iskazuje neoficijelni zeitgeist doba. Albumi su se pravili kao albumi, u 40-50 minuta se bez kalkulacija radilo iskreno, od raskošnih refrena kojih se nije u to doba stidelo, do sviračke adekvatnosti, bila ona savršena ili taman dovoljna. Teorija kreacije, a ne teorija imitacije je bio lajt-motiv dana.

Misc. & trivia no. 1 - podatak da su upravo Cocteau Twins iskoristili naziv jedne od JATSA pesama da bi sebi dali ime.

Misc. & trivia no. 2 - ne mešati ime Cuban Heels sa gomilom latino/bluesy kombo/projekata, ne bi me čudilo da nema neki i kod nas na nekom splavu.

Kada smo već kod imitacije, nema bolje prilike nego pomenuti jedan od ključnih bendova, a opet nikada dovoljno priznat i poznat. Josef K! Ha, kao što su deceniju kasnije Garbage najprljavije pokrali Curve i uzeli novce, tako se i Franz Ferdinand ogrebao (uglavnom) o Postcard etiketu i uzeo nasleđe njegovih bendova + vise od prstohvata Gang Of Four, malo Skidsa i nekako sve to skarabudžio na radost instant tastaturske generacije. UH! toliko opšte mesto, da je inspirisalo i britansku administraciju da u najavi sponzoriše nastanak novih Franz Ferdinandova i sličnih koještarija. Razlog što sam ih ipak spomenuo (FF) je i Domino etiketa, koja, pokušava malo karmicki da vrati dug keširanjem na sceni i skrene pozornost na ove sjajne momke. Ako nista drugo, možda ovo i jeste prečica da se ovaj bend pročuje po prvi put u Americi, s obzirom na to da je tamo naći britanska izdanja sada, isto kao nama početkom 80-ih. Uvozni po visokoj ceni, ako imaju sreće i volje da ih negde uopste nađu.

Uvek pokušavam da iznađem i zaobilazan put i navedem ljude da ulože dodatan napor pri slušanju. Verujem da oni koji su odvojili vreme da ovo iščitaju znaju ko je Paul Morley. Mislim da je Morley je jedan od najboljih pop rok propovednika i novinara koje je UK obznanila. Niko nije morao da se složi sa njim, ali tako niko bez odgovora nije mogao ni da prigovori njegovom delanju. Čovek koji je od najzaslužnijih za promociju Joy Division (citat - "bili su očajni, ali sam ja stalno govorio da su sjajni, ne bi li zadržali bilo kakvu volju.") The Sound, itd. Naravno, gurao je i Josef K, koji su viđeni u najprobranijem društvu za preporuku, a zahvaljujući njemu (Morleyu) je nemačka grupa Propaganda obradila na svom prvom albumu jedan od JK sinonima - "Sorry For Laughing". Znam nekoliko ljudi koji znaju tu pesmu, a ne znaju da je tvorevina Josef K. Kao što ni ne znaju da to nije i bilo baš tesko učiniti, s obzirom na to da je Morley imao uticaja u ZTT, a i Claudia Brucken iz Propaganda mu je bila supruga.

Entomology? Kao i kod svih kompilacija mogao bi neko da nađe zamerku nedostatku ovoga ili onoga, kao i propuštenu priliku da se umetne još neki "raritet", no bend zaslužuje pozornost i nema mesta bilo kakvoj zajedljivosti (Paul Morley je zapisao par misli za liner notes). Ovo i jeste inicijacija za one koji su JK propustili, tako da je jedan od domaćih zadataka za brucoše i serijal naslova iz 2002. na sjajnoj LTM etiketi (skoro, pa ceo Factory katalog na njihovom katalogu je u opticaju) sa nazivima kao što su The Only Fun In Town / Sorrry For Laughing i Young & Stupid, na kojima se nalaze albumi, rariteti poput sessiona za Johna Peela, live verzije, singlovi itd.

Za mlađe osobe, naviknute na današnje "naslednike" ovakvog zvuka, verovatno će problem predstavljati pomalo sirova i za današnje "alternativne-indie(?)" bendove i prilike primitivnija produkcija, ali u tome se upravo i (iz)nalazi čar traganja. Nisu li najbolji The Fall albumi oni najraniji, kada MES nije ni znao šta je to producent. Gitare, gitare uz nonšalanciju koju Paul Haig peva možda neće novonaviknute uši odmah oduševiti, ali je ovo potpuni blagoslav za nas odrasle u to doba. I dodatak i zahvalnost ljudima koji su ovo gurali svojevremeno na našim prostorima. Dragan Gojković i Radio Novi Sad, na čijim talasima sam po prvi put čuo i Josef K. Treba i to spomenuti , tu su se za nase usi premijerno vrteli i Luna, Obojeni Program, The Sound, Modern Eon, Scars.

Dva ključna čoveka benda Josef K su nakon raspada benda i dalje pokušavali da osmisle nastavak "radova". Paul Haig se nije vratio mirnom načinu životu (ako ga je ikad i imao) te je sarađivao na raznim projektima sa velikanima scene koja se oblikovala početkom 80-ih od kojih je najznačajnija/kvalitetnija sa pokojnim Billyjem MacKenziejem iz Associates ) koja je rezultirala i najkonkretnijim rezultatima, drugim Associatesom Alanom Rankinom, a tu su imena kao Barney iz New Order, Anton Fier. Paul Morley ga je zajedno sa još dva Škota (pomenutim MacKenzijemJimom Kerrom iz Simple Minds) i jednim Englezom (Martin Fry iz ABC) promovisao u nešto što je nazvao spasiocima Pop kulture. Tada i jeste imao sve razloge za to, naravno. Sada smo pametniji za post/produkciju, pa možemo i sami doneti zaključak da li je bio u pravu, ili opet pokušao da usmeri tok pop istorije u lepšem pravcu!? Haig je menjao stilove, od elektro croonerskog pristupa, dance prilagođavanja, ali uvek sa razlogom koji se morao poštovati.

Malcolm Ross, gitarista benda Josef K, čak je jedno vreme koncertno pomogao Paulu Haigu, na kratko bio član benda Aztec Camera, zatim pratećih bendova kao što su elektro heroji Blanchmange, radio je sa Momusom, snimao solo albume, bavio se i produkcijom, a trenutno je aktivan kao član live benda još jednog pionira i inovatora iz punk/new wave doba - Barryja Adamsona (Magazine, Bad Seeds, Visage). 

Sve se nekako vrati na svoje mesto. Josef K. Skoro pa savršen b(r)end.

https://www.discogs.com/artist/155979-Josef-K





















Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.