Kognitivni sparing kompanjero i ja smo zadnjih nedelja razmenjivali rečenice i misli o The Wedding Present unazad i unazad. On se spremao u tudjini da ih
ponovo gleda, na momente je bio i nestrpljiv, a mene je sve podsetilo sa
distance na one herojske muzičke dane kada sam prvi put čuo Everything Thinks
He Looks Daft ( jedan od onih trenutaka postpunka), a zatim i sva ona oduševljenja
albumom George Best.
Koncert je stigao, bio i prošao, amigo je poslao video link za pesmu Two
For The Road, bez ustezanja ju je nazvao izvanrednom I rekao da njihove ploče
nemaju ni najmanju šansu da prenesu zvuk tih gitara I svu ekspresiju The
Wedding Present.
Band odavno nije u legendarnoj postavi, ali ovo nije jedan od onih sastava
(bez obzira na sastav) koji razvlače karijeru da grotesknosti u poznijim
godinma. Ovaj EP, jednostavno nazvan Maxi EP to pokazuje.
EP je meni oduvek bio omiljeni format, bandovi su mogli da eksperimentišu,
pojačavaju ili smiruju izraz, ne moraju da čekaju dugo vremena da sakupe
dovoljan broj numera sa kojima su zadovoljni. U današnjoj eri singlova ( tu
mislim na singl-digitalno prezentovanu numeru, ne fizicki format singla koji
ruke pipaju) koji lome svaki smisao, Ep mu dodje skoro kao ogromna lektira od
par tomova spram ove prevare disko/industrije.
Lider banda Gedge po rečima mog dopisnika nije izgubio nimalo od svog šarma,
reč je o čoveku koga je John Peel smatrao za prijatelja, roštiljali su zajedno,
slavili rodjendane, a poznato je koliko je Peel uprkos svom jurodivom muzičkom
angažovanju izbegavao pajtanje sa muzičarima.
EP počinje polako da bi kako odmiče počeo da se približava zaštitnom znaku i zvuku banda, a neke od numera su već postale koncertni favoriti. Gitare umeju
da zaseku, Gedge i dalje zvuči kao zanesenjak koji peva kao da ga niko ne gleda i krajnji je utisak da sve vri od pobune nikad (z(s)avršene mladosti.
https://theweddingpresent.bandcamp.com/album/maxi
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.