(Rückwärts 3) Julian Cope – Gang of Four ( At Home He Feels Like a Tourist)

 

Dumati o Julianu Copeu je kao čučati u podnožju i zamišljati koliko dugo da se gura kamen, a ishod se zna. Ali jeste dobro za nadahnuće i motivaciju i diciplinu.U jednom trenutku ću otpustiti sve i biti u tom trenutku, sa njegovom muzikom, šta ima da se objasnjava? Pariranje mediokritetstvu! često mi na pamet padnu Scott Walker ili Mark Hollis, ali niko ne spominje Copea. Sa svojom grupom Teardrop Explodes i u solo karijeri je imao sve šanse da postane ljubimac publike i establišmenta. Izgled, fantastične melodije, ekstrovertnu – ekscentričnu ličnost da postane i super-star ako poželi, ali se svega odrekao zarad ljubavi ka muzici,opsesijama, raznoraznim teorijama, ispitivanja arheologije, političkim angažmanom, traženjem smisla na kraju ako hoćete. Putovanje mu je zanimljivije od saznanja,on je jedan od tih. Uglavnom Cope je ultimativni rokenrol heroj, nije bitno ko je kad, kako, zašto i uopšte čuo za njega.

Njegova solo karijera, ne baš od pocetka je priča za sebe, Cope živi svoj san-neki bi to nazvali utopijom, radi šta i kada hoće I to odlično, ako vam prija. Meni svakako, a ponekad ispitujem ljude šta misle o njemu. Samo pozitivna brojanja, u to računam i sleganje ramenima.

Njegove pesme imaju lični pecat i ne interesuje ga da li to neko razume, ako ga neko opauči, ume da odgovori-bar mu to nije strano. U nekim stvarima je nadmasio Iana McCullocha I Billa Drummonda (slična sorta ljudi i nekadašnji pajtosi) u sekciji Bigmouth Strike i tu se stvari završavaju. Piše fantastične knjige, ubrajam ih u sam vrh rokenrol autobiografija i biografija.Vrtoglave, vrcave i bez puno zvezdašenja.Uz to ima par njih o žanrovima, gibanjima kroz popularnu glazbu, sve redom informativne, zanimljive i zabavne. Neko iz Can je rekao- Uživali smo da citamo Copeovu knjigu o kraut rocku, još da je sve bilo tako, bilo bi odlično. Ali, on je pokazao put, na čitaocu je bilo da napravi prve korake.

Ova pesma ima sjajan naziv, ali naravno nije obrada. Teardrop Explodes su nekoć davno bili predgrupa Gang of Four i po rečima samog Copea trudili su se da što više nerviraju britanski sentiment kod prisutne publike, zahvaljujući Margaret Thatcher koja je pustošila zemlju, pa tamo negde i zamišljam ovu -ajde da kažem posvetu. Pesmu je snimio sa ljudima koji su radili na njegovom projektu Black Sheep, pojavila se na albumu The Unruly Imagination., Pesma je akustična-sing-a-long sorte ako može tako da se kaže, idealna za logorske i ostale vatre - zarazna je. Na neki način. Već sam spomenuo da je Cope majstor za melodije i kada pokušava da izbegne sve to. čak je harmonika na francuski način i razigrani klavir tu. Sjajno! Hit u nekoj alternativnoj utopijskoj realnosti . 

Gang of Four su naravno zadnji band na koji bih pomislio da ne znam naziv ove pesme.