Fred und Luna - Glück Auf ‎(Optimo Music EP 2016 )

Fred und Luna je pseudonim Rainera Buchmüllera (alias Sugar Ray Buckmiller) momka iz Karlsruhea, koji Kraftwerkliebe obogaćuje kraut minijaturama i još ponekim citatom.

Naslovna pesma podjednako je i Neu i Stereolab – zavisi ko je kada rodjen. Geh Nie Zurück je bonus na nekom novom reizdanju Computerwelt. Im Modehaus maskira motiv koji čak i pasionirani gledaoci Kviskoteke mogu shvatiti kao neki zajednički sa Encore (Tangerine Dream). I ondak poslednji frtalj voznje i apsolutni ohrwurm, fantastično-aptempovani  Monotonikum koja nesumnjivo nominuje Computerwelt za (trenutno) Rainerov omiljeni Kraftwerk album. U isto vreme ovako s proleća, koristan muzikantski humus za kibicgarten sa koga moze da gleda i levo i desno elektrošrom ,a da ne bude bandoglav i zaglibi se.

https://www.discogs.com/artist/5093524-Fred-Und-Luna

https://soundcloud.com/optimo-music/optimo-music-034-fred-und-luna-gluck-auf-12-ep-sampler

https://www.facebook.com/fredundlunaband/

Billow Observatory - Billow Observatory (Felte, 2012)

Ironično, nerealizovano Manual/Auburn Lull split izdanje je avanzovalo poznanstvo Munka & Colba u dugoročni danskk - amerikanische frojndshafft. Da bi izrazio univerzalno u sebi, Jonas Munk (Limp, Manual, Causa Sui...) koristi različite jezike - (shoegaze, elektroniku, stoner rock, psihodeliju...), a svojevremeno je razdragan Auburn Lull muzikom, planirao da sa njima podeli jednokratnu diskografsku katalogizaciju. Od svega je naposletku održao kontakt sa Jasonom Colbom, koji je gitarisao u Auburn Lull, američkim shoegazerima koji su specifičnosti vukli iz nasleđa ambijentalnih majstera skoro podjednako kao i od Slowdive.

Munk - Colb poznanstvo odbrojava skoro dekadu, a susret u realnom vremenu pre po(la) tuceta godina je dogovorio internetsku razmenu fajlova koja se predstavila kao Billow Observatory. Danac i Amerikanac su i putnik i doppelganger - prate se, sreću i nadopunjavaju u gledanju na daljinu u najbukvalnijem smislu - jedan naredi toponim i opiše okolinu, dvojnik meditira nad tim i zabeleži impresiju. Rezultati rehabilituju utopiju u stvarna mesta kroz (uglavnom) tretirane i mutirane gitare i tamo obitavaju mnogi ambijentalni uticaji, od onih post-roxy Enovih sve do svežine Stars of Lid.

Iako su  kampanjski prvenstveno stvarali za sebe, Billow Observatory celina poništava jaz vremena i razdaljine i lišena je rasprostranjenog narcizma i bahatosti. Takva nenametljivost omogućava refleksije slične onoj odraza meseca na vodi - mirno slušanje pojašnjava uvid i nagoveštava nivelisanje inicijacije iz stvaranja, dok se uznemirenost ne trudi  da kroti nejasnoće. Pretpostavljam da su autori to voleli kod omiljenih ambijentalnih komada.

https://billowobservatory.bandcamp.com/album/billow-observatory

https://www.discogs.com/Billow-Observatory-Billow-Observatory/master/512054

PUNK 45: Les Punks : The French Connection. The First Wave Of French Punk 1977-80 (Soul Jazz Records 2016 )

Jedan od prvih pank bendova koje sam čuo sa vinila su Francuzi Metal Urbain - prijatelj još uvek ima singlicu koja je izdata za etiketu Rough Trade. Istorija dokumentuje singl “Paris Maquis” (njihov drugi singl ) kao prvo Rough Trade izdanje uopšte. Momci su ušetali u Rough Trade radnju , upitali za pomoć I počelo je jedno od najimpresivnijih poglavlja u muzičkom izdavaštvu. Metal Urbain su bili inspirativan pank bend, nisam znao ni razmišljao zašto - dovoljno je bila njihova zavodljivost -sada iskusno mogu da prosipam pamet I kažem da sam već tada u postavi bez basa I sa elektroničkim ritmom prepozna(va)o tranziciju panka ka psihodeliji nju vejva. Obratio sam u to vreme pažnju na još par francuskih pank bendova – koliko je to bilo dostupno – svakako je bilo intrigantnosti, ali je uvek bilo i neke rezerve. Nekih se sećam po imenu, nekih ne, no možebiti da su baš ti I takvi uključeni u ovu kompilaciju. Intenzivno sam slušao Les Punk; The French Connection zimskih meseci, uzbudjenje ne popušta I priznajem da sam se (o neke) ogrešio. Takodje, nakon manijakalnog iščitavanja silnih knjiga o panku, mogao bih I dalje da u sebi opserviram samoispovesti heroja (!?) “pokreta” o autentičnosti ili dizajniranosti panka,sreoćm ovde je još uvek utisak da su francuzi pankerisali na svoj autentičan nacin, van schema dizajnera -menadzera .

https://soundsoftheuniverse.com/sjr/product/the-first-wave-of-french-punk-197780

https://www.discogs.com/Various-Les-Punks-The-French-Connection-The-First-Wave-Of-French-Punk-1977-80/release/9324491

Ant'lrd ‎– Sleep Drive (Whited Sepulchre, 2016)

Tagovi kažu kosmische synth. Možebiti, voleo bih da je ovo germanijski muzikant koji je zbog nasledja sa primitivn(ij)om opremom pošao za širinom i prostranstvom i svetlom koju je (izmedju ostalih I ) Wenders nalazio u Americi tamo od sedamdesetih. Možda bih mogao to da zamenim francuskom atlantskom obalom ili trećim, ova muzika ima isijavanje i odsjaj koji pomaže u samoistraživanju na zdrav način, isto i introspekciji koja želi da pobegne iz ljušture, ne i da utekne. 

A čovek koji radi iza Ant'lrd je Colin Blanton iz Portlanda, Oregon. Mrzi me da proveravam ko je sve odande, ali mislim da je tamo syntishe kosmishe malo više od fakultativne nastave.

https://www.discogs.com/artist/3313780-Antlrd

https://www.discogs.com/Antlrd-Sleep-Drive/master/1126074

https://soundcloud.com/antlrd

Saša Rakezić o knjizi "Ogledala Lune"

Nema izgubljene ljubavi, ova knjiga je najbolji dokaz. Proaktivno sledbeništvo novosadskog benda Luna, unikatne pojave u nas ne samo u rokenrolu, kao da je pomeralo granice strpljenja u iščekivanju da se nešto ovakvo pojavi i bude ovekovečeno i za neke buduće generacije koje nisu svedočile magiji ove četvorke. Priznajem da nisam ni najmanje objektivan kada je bend u pitanju, ali mogu da raspoznam  kvalitete  knjige, da je pohvalim bez ikakvog oklevanja i zahvalim se autorima i akterima cele priče koji su me vratili u vreme koje i dalje doživljavam kao najbolje, barem što se tiče mog praćenja muzike. Zato me nije iznenadilo pre par godina kada mi je Rakeza rekao da Buca Popović i on rade na knjizi o Luni, zajedno sa urednikom Popboksa Goranom Tarlaćem, ali je moje nestrpljenje počelo da se umnožava i (ne)strpljivo nadire. Pre  mesec-dva dana sam video ostatke nekih probnih štampanja  i tu sam već počeo da lagano popuštam. Ipak, ni to uzbudjenje ne može da se meri sa ovim konačnim, kada sam konačno knjigu uzeo u ruke. Bio sam kako-tako upućen u rad oko knjige, ali mnogi prijatelji iz cele bivše Jugoslavije nisu, neprestano su se interesovali i na ovaj način odgovaram. Bez puno mudrovanja i oduzimanje vremena, evo par Rakezinih pojašnjenja:

Luna je specifična pojava u nas - dok je postojala, a to je bilo tako kratak vremenski period, nisu uspeli da postignu značajnu vidljivost na sceni, iz više razloga. Snimili su i album koji je bio dosta slabiji od onoga kako su zvučali na demo snimcima, emitovanim na radiju. Tek sa izvesne distance, i kada je vreme proteklo, Luna je dobila na važnosti. Što je još zanimljivije, čini se da je Luna bila moguća samo u tom gradu, i u to vreme, i samo u momentu  kada su te četiri tako specifične individualnosti uspele da budu u harmoničnom odnosu. Čak i danas, toliko vremena nakon ranih osamdesetih, kada smo mi radili na knjizi Ogledala Lune, oni su neprekidno bili čas u zavadi čas u ljubavi, i tako ukrug, iako su stari nesporazumi bili odavno zaceljeni, U svakom slučaju, naša namera je bila da se bavimo tom čudnom hemijom tim zagonetnim fenomenom, koji njihov opus čini tako posebnim. 

VZ - Moram da Ti kažem da sam se zadnjih godina navukao na čitanje knjiga o bendovima, muzici generalno, gutam ih  i zaista mislim da je ova knjiga i po formatu  i sadržaju neobična i oslobodjena! Negde izmedju "oral history" i dokumenta, ali deluje zaista kao nešto što je moranje ne samo za fanove, već i ljude koji mogu da počnu Luninu avanturu i od glasova koji su do njih doprli!!!

S obzirom da je na knjizi radilo nas trojica, ona je odraz različitih pristupa, različitih posmatranja četiri individualnosti Lune. Predrag Popović i ja smo se ranih osamdesetih, kao saradnici lista Džuboks, družili sa članovima grupe, a Goran Tarlać je, kao mlađi čovek, Lunu upoznao tek kasnije. To nije toliko bitno, ali je svakako doprinelo da naša percepcija bude raznolika i nimalo unisona. Međutim, naglasak knjige je na razgovorima sa Tišmom, Baletom, Firčijem i Minom, i kroz njihove životne priče i razmišljanja, pokušali smo da se približimo magiji Lune.

 

Il Y A Volkswagens - Kill Myself ‎(7" , Mechanical Reproductions 1981)

Mislim da je internet razotkrio propušteno, čak i  ono što nisam ni imao šansu da čujem, a onda se nešto pojavi i  demantuje me. Pre nekog vremena je volšebno iskočila informacija da je Asia Argento u svoj film “Incompressa “ (2014 ) uključila pesmu “Kill Myself” meni anonimnog Il Y A Volkswagens pank benda iz Lestera (Leicester) ; naravno da znam ko je Asia, ali se ne sećam da sam ikada imao interes da gledam neki njen film ili joj na bilo koji nacin pratim aktivnosti. Ipak, priča i tagovi punk i new wave su ubrzali presudu i uz kratko masiranje Gugla sam uživao u gitarskom, tenzičnom singlu - podjednako i na “a” i “b” strani - koji levitira izmedju ranih Public Image Ltd, Gang of Four, The Fall i tako te e(ste)tike koja vremenom umnožava uzbudjenja.

http://www.leicestermercury.co.uk/1981-single-leicester-punk-band-starring-role/story-27966845-detail/story.html#jaCs9CbeURDKJgi3.99

https://www.discogs.com/Il-Y-A-Volkswagens-Kill-Myself/release/1524159

Josefin Öhrn + The Liberation – Mirage (Rocket Recordings , 2016).

Da još uvek postoje pristojni muzički nedeljnici na hartiji, naslov pisanija iznad drugog albuma Josefin Öhrn + The Liberation (Švedska) bi-možebiti-bio, Tutti Colori Retro Futurism. Ovako ih je žestoko hajpovao BBC 6. Tu industrija i propaganda vedre i oblače, ali ispade svima dobro.

Neke mi stvari padaju na pamet dok ih slušam – recimo da su Ladytron založili svoje OMD i Human League ploče za one od Suicide i Neu; ili psihodelično rokerskiji The Chemical Brothers bez svaštarenja koje bih u tom slučaju mogao i da zavolim, ili da su Curve umesto gotskih očala za sunce (u)mislili da nose one u kojima su se slikali Velvet Underground; ili razgoreli Saint Etienne nakon višednevnog iscrpljivanja Can katalogom.