Cranes- Cranes ( Dadaphonic 2008)

Cranes su početkom devedesetih prošlog veka bili skoro svačiji ljubimci, i ne jedino zbog aure u kojoj su ljudi prepoznavali sopstvenu borbu za izbavljenje od osujećenosti, već i zbog toga što su u doba trijumfalnog nošenja na ramenima Madchestera i Shoegazea bili usamljeno ostrvo na koje je čovek mogao da stigne uz samo malo zvučnosti. Pomogao  im je i Portsmouth kao skrajnut i neizhajpovan toponim. Karakterisalo ih je nepripadanje bilo kom od britanske štampe arogantno ozidanih feuda, a buku koju su podizali slavni (po)štovaoci kao Robert Smith ( remiksovao Jewel, Cranes otvarali za The Cure) je samo doda(va)la decibele. Vreme strasti je stišavalo i (u)činilo mnogo toga lakšeg Cranesima, te su dodatno relaksirani radili, osipali se i na kraju se, kao i na početku, sveli na jezgro od (brata) Jima i (sestre) Alison Shaw.

Cepkanje kalendara iz veka u vek je amortizovalo raniju jezu (seti se Starblood) i rane trnce (seti se Wings Of Joy, Adoration. Jewel) no svako razuman i dobronameran će shvatiti i razumeti njihove kretnje i čulne doživljaje bez omaložavanja i disbalansiranog zvocanja. Davno je to i divno bilo, no Cranes su od onih dovoljno čestitih da ne potkradaju sami sebe, ali se ipak povremeno (a što da ne?) ogledaju u sopstvenim zrcalima. Uz to, pojavila su se i nova ostrva, na koju su se mnogi utopisti zaputili, uz njih i familija Shaw, da ponešto od njih prepoznaju kao svoje, posebno vrlinu elektronskih zvukova i instrumenata.

Nedavno su Cranes reizdali neke stare naslove i zatvorili sebi vidljiv krug. Možda su zato novi album jednostavno krstili kao Cranes, prvim potezom drvceta koje u tlu ocrtava (novi) krug. Na dan izdavanja deluju sveže, prozračno i opušteno, i dalje tužno misle a pri tom i dalje vrlo ne promovišu čemer i očajanje. Pesme su zaokružene, baš tako da budu otvorene za sentimentalno opipavanje i samostalno tumačenje. Elem, album je pitak i tečan, skladan, nežan, sanjalački i samo na nekoliko mesta iskače od uravnotežnosti, ali to nije nešto što ne bi moglo da se podnese. Alison Shaw, svojim glasnicama uvek prva asocijacija na Cranes, još uvek je devojčica koja odrasta, možda ne sa toliko dugim starinskim uvojcima i svim spiralnim asocijacijama, ali nova okruženja od nje to ni ne traže.

https://cranes.bandcamp.com/album/cranes-self-titled-album-2008

 https://en.wikipedia.org/wiki/Cranes_(band)