valtazarzauberquelle: Mogwai - Mr. Beast (Matador, 2006)

"Nije baš neophodno da se uvek složim sa onim što mislim."

(Andrew Eldritch, The Sisters Of Mercy)

Mogwai! Priznajem da sam mogwaista do srži i mislim da nikakva magična moć, čak ni pisanog slova ne može da dotakne brilijantnost ovih doppelgangera huliganske grupacije Celticovih navijača. Ponizno priznajem i da me je nekoliko godina brinula činjenica da ih je Alan Mcgee preuzeo i počeo menadžerisanje. Čovek koji je zaslužan za Creation i stvaranje legendi od imena kao sto su My Bloody Valentine, Ride, Jesus And Mary Chain i Slowdive, ali isto tako nepovratno sklon gafovima kao što su Oasis, bacanje House Of Love na major etiketu, rasprodaju Creationa i bavljenje politikom koje je učinilo nezamislivo: da Bono Vox ne bude shvaćen kao kompletan diletant (da, znam. tesko je u to poverovati, ali...). Elem, isti taj McGee je dugo vremena najavljivao da će novi Mogwai napraviti pravu revoluciju, postati novi i/ili nadmašiti čak i čuveni MBV "Loveless". Avaj, uvek sam bio "Isn't Anything" čovek, ali tražiti novi Loveless - to je van svake pameti. Uz to računao sam da će to samo obezglaviti bend, a opet napuniti glave nekim drugima. U jednoj imejl prepisci sa verovatno najvećim Mogwai entuzijastom Robom Strongom (vlasnikom fantasticnog neoficijelnog sajta "Bright Light") upitao sam ga da li je čuo album Mr. Beast i da li je zaista toliko dobar¬? Odgovor je bio - "da, i još jednom rečju da". Kakav Loveless - bez obzira na genijalnost ili slično, 'gwai su kategorija za sebe. Tako ovaj album treba posmatrati. Činjenica da sam sasvim nekritičan kada su ovi ljudi u pitanju, nije uopšte bitna za krajnji ishod ovog pisanija. Oni su tsunami iz Glasgowa i divlji plamen i prodorna radost i sopstvena smirenost. Jednim potezom slično onim iluzionistima koji operišu na živo, hvataju vam organe i mešaju životne sokove u svom vaspostvaljenom ritmu, a nekad bogami i istovremeno. Kolerik, sangvinik ili šta god već. Nebitno, rezultat je Mr. Beast. Ono što je bila formula koji su mnogi sledili: lagano-brzo-ubitačno-lagano-rastrojeno nije napušteno kao što su Stuart i ekipa najavljivali. Samo je sve sabijeno u kraću formu, ali istovetno (da ne budem pompezan) onostrano. Kao što rekoh, (t)ko bi rekao da će casual ekipa sa Celtic Parka praviti ovako divnu i dirljivu muziku, bez obzira šta je vaš pojam o lepom i dirljivom.

Album otvara "Auto Rock"sa klavirskim motivom koji se razrađuje u jedan veliki uvod za ceo album. Bubanj, kao ratnički zov, poziva na okupljanje. "Glasgow Mega Snake" je već tipična 'gwai odvažnost sa sve gitarskim slojevitim kaskadama. "Acid Food" je polurobotizovana mantra oko kojeg se vrti slide gitara i vokal koji izdaleka priziva čuvenu Guns'n'Roses "Don't Cry" obradu sa jednog od Peel Sessiona. Slušajući pre nekoliko godina B. Fleischmanna sa "Welcome Tourist" pomislio sam da će neka od Mogwai stvari završiti ovako. "Travel In Dangerous" je Young Team u malom i to je sjajno. Levitacija. "Team Handed je stilska vežba, tek toliko da pokaže za šta su sposobni, onako žmurećki. "Friend Of the Night" će, nadam se, naći mesto na svakoj od beskonačno pravljenih 'gwai CD-R kompilacija koje se, inače, menjaju svaki mesec. Klasik. "I Choose Horses" je, maltene, kolaboracija. Čuveni Craig Armstrong, koji je radio i sa Massive Attack i sa Blue Nile, klavijaturama pravi ugođaj za skoro spoken word Tetsuya Fukagawa iz japanskog hardcore benda Envy, koji je inače potpisnik Mogwai etikete Rock Action. Na momente mi se činilo kao da čujem Sonic Youth umiksovane sa Bowiejevim albumom Low. Album zatvara "We're No Here". Da l' da kažem klasičan Mogwai komad psihotičan, taman koliko i romantičan? I to je to, a čekanje je već počelo. Mogwaia nikad dosta. I da rezimiram. McGee nije bio u pravu - Mr. Beast je Mr. Beast. Kada ga preslušate shvatićete zašto će ovu ploču voleti svi od NME, Plastelina, grupa Mono, The Cure, Explosion In The Sky, pa do Kerranga. R U still in it? How yes no! I to više nego ikada! Mogwai su opet napravili ploču koja želi sa publikom otvoreni i iskreni dijalog, a istovremeno nudi na usvajanje već znanu floskulu: "zadrži i daj dalje". Drop-kick ili smec- svejedno!