FACS su fantastičan bend, a ovaj album već ulazi u
konkurenciju za jedan od najinteresantnijih tekuće godine . Oko njih su kružile
etikete kao sto su art rock, nasledje zasnovano na post punku i slično, ali u
današnje vreme je to postalo moranje. Od
siline ponuda čovek ne zna šta prvo da pipne i svako olakša(va)nje je dobrodošlo.
Moj utisak je da je ova ploča najbliža onome što je neko
podrazumevao pod math rockom, nakon što je sveo i skratio sve jednačine i iskaze koji ma se bavio post rock i post punk. Gitare jesu heavy, ali nisu
iritantne, već stvarno podsećaju na nervozu I tenziju I urgentnost post
punka, bas koji cilja direktno u glavu može nekoga da podseti na onaj koji je
sportisao Joy Division, sad na steroidima, a bubanj se napada čas po kraut, čas
po Mogwai tutorijalu. Sve me podseća kada sam onomad prvi put cuo Mission of
Burma ili Jesus Lizard! Sve je naravno samo krajne lična impresija. Ali je
preporuka velika!
Obaška par dodatnih
naznaka. Ime benda je uzeto od prefixa kojim je čuvena Factory etiketa iz
Manchestera ( Joy Division, New Order, Happy Mondays, Crispy Ambulance…) označavala
svoja izdanja, a FACS imaju svoje korene iz odličnog benda iz Cikaga po imenu Disappears.
Taj bend je već bio gost na ovoj stranici sa svojim čitanjima Kraftwerk
klasika.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.