Dvojac Hammock je tu da definitvno skrati put do radosti snega,
svetlucanja vazduha ili šta nas/vas već vraća u ljusturu topline, iluzije sreće
i bezbrižnosti. Kombinujući uticaje od post punka = shoegazea = post rocka,
Hammock su neustrašivo razradili standarde koji su postavili Slowdive, opustili
još malo žice tamo gde ih Sigur Ros ili bilo koji instrumentalni sastav zateže,
naslušali se Enoa i ambijentale i opet uspeli da zvuče sasvim autentično i
definitivno kandidovali sebe za (polu)prikrivene favorite amerikanske scene.
Jedan od naslova "Floating Away In Every Direction" je najbolji opis
ove ploče koje od srca preporučam svima. Da, ako negde vidite hvalospeve ovim
skromnim amigosima, prihvatite ih i čak raširite. Definitivno, jedna od ploča
koja emocionalno boji godinu. Ako je Scott Walker umešao i strah i tugu u
teskobu življenja, Guillemots lepotu melodija za pogonsko gorivo, The Angelic
Process namakao draperije za introspektivni egzorcizam, Hammock kao da imaju
daljinski kojim namiču plavo ili sivo nebo (zavisi šta preferirate) ili
tirkiznu boju okeana ili slow motion pahulja dok vas majka ili neko drag vuče
na sankama. Wallpaper za svakodnevnicu. Hammock - budući referentni sistem.
Nešto kao nekada već pomenuti Slowdive. Neočekivana sreća koja se pojavila i
zacementirala stvar.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.