Znaju oni kojima nedostaje Slowdive vazduh i oni kojima uvek i stalno
nedostaju Sigur Ros, da ih Hammock začikavaju svakim izdanjem. Znaju toi
najbitniji pa se i sam Jonsi svojevremeno angažovao da amerikanski duo
(Nashville, Tennessee) uradi muziku za Riceboy Sleeps konstelaciju. Zauzvrat su
Jonsi i Alex (Riceboy Sleeps) uradili artwerk za sjajan Maybe They Will Sing
For Us Tomorrow (Darla, 2008) koji jeste ojačana muzika sa izložbe.
Trend Hammock raspevavanja se nastavlja i novim albumom, a i što bi
se ista krnjilo kada su - i pored svih referenci - izgradili raspoznatljiv zvuk
koji ih iz prve odvaja iz mora optuženih shoegaze-ambijentalaca. Chasing After
Shadows… Living with the Ghosts je svojevrstan miks svih izdanja, izbalansiran
na način kako to i Ulrich Schnauss radi i sada nakon svih Hammock potpisa.
Najsigurnije je reći da Hammock (je)su mešavina zavodljivog čaja za više od
jednog puta dnevno umesto, po navici, ispijenih kafa. Šest u jedan, 357 u
jedan, zilion u jedan - predstavlja jedno veliko ništa od advertajzing
spasenja, prosvetljenja, bolje sreće, jedino nas (pro)goni suluda ubrzanost u
kojoj čovek ne može ni sebe da pohvata, a kamoli (u)vidi ono što sa strane
prolazi. Zašto bi iko poželeo tako nešto? U tom kontekstu muzika Marca Byrda i
Andrewa Thompsona jeste možda i utopijska, ali se nikad ne zna sta će
(pro)izaći iz dva-tri pitanja koja se pojave tokom konzumiranja...
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.