01.Savages – Shut Up
02. High – Catcher
03. Section 25 – This is the Love
04.The Laughing Chimes – High Beams
05. Diskret- Odes
06.Rats on Rafts - Japanese Medicine
07.Pye Corner Audio –Hollow Earth
08.Steve Moore – Beloved Exile
09.Van Sandamo – Santosha
10.William Basinski – Vivian and Ondine
Svet se ubrzao, svako vidi, pa je vreme kada su Mogwai počinjali smešteno u
fioku gde se drzi skoro antika. Mnogo toga se promenilo, pa čak i kako Mogwai
zvuce, ali je kvalitet srećom(uvek) tu, ne iščezava. Drugačiji jesu,
samoreformišu se, ali valjda smo i mi barem toliko uznapredovali da smo u
stanju da ih pratimo. Postali su kompleksniji, mada se čini da su im stvari
jednostavnije, kraće i nekako smišljene da ne iskušavaju pažnju do iscrpljivanja.
Novi album Bad Fire je opasna stvar, moze da učini da zaboravite mnoge
stvari oko sebe, ali meni je jedna pesma privukla pažnju, mada osećam grižu
savesti što samo nju biram. I taj utisak se uvećava umnoženim slušanjem, to je
18 Volcanoes i zaista je, ali zaista, siguran sam, novi favorit u Mogwai
bisernoj kolekciji. Koja je ogromna!
Ovde se Mogwai kao kameleoni pretvaraju u Creation band-sekcija dreampop
/shoegaze i naprosto briljiraju. Numera nije instrumentalna, vokal je utisan da
ne remeti fluidnost instrumenata, ritma gotovo da nema kakav su oni galamdzijski
band, mozak ga odmah opsenarski po defaultu smesta u pozadinu i još jednom nam
govori da je neuroplastičnost jedna od najvećih stvari glede naše vrste. U
nekom savršenom svetu, ovo bi bio alternativni hit,u svetu gde se vrednuje delikatnost
kao način i izbor zivljenja. Uz sve rizike koji donose plodove.
Kako god , Mogwai se svakom novom pločom pomeraju u neki njihov svet.
Uostalom naslov jedne od pesama sa novog albuma govori da ako čovek misli da živi
u lošem svetu, mozda bi valjalo da pogleda u neke druge i onda iskoristi ono
najbolje od ovoga. Oni su primer toga. Dokazuju da svet pruža mogućnost da
sopstvenom utopijom možemo da popravimo svet, sada više nema dileme. To je vec
postala nužnost i dužnost. Ovi neumorni putnici to rade ovako.
https://mogwai.bandcamp.com/track/18-volcanoes
01.Pink Turns Blue – Social Station
02.deary-The Moth
03.Good Sad Happy Bad –Star
04.Royksopp ( feat Susanne Sundfor) – Beacons
05.Ductape – Blue Black
06.Nothingheads- 3000 yers in showbussines
07.ethel kain – etienne
08.snapped ankles – raoul
09.michelle gurevich – there’s no one answer for life
10.chris harms – grey machine (feat VNV Nation)
Kvartet iz Hulla, čuvenog mesta po Univerzitetu, naslovu Housemartins
albuma i lokalnog takmaca iz štiva koje je svako od nas drzao u rukama onomad
ili onomad ranije! Listi iz kladionice!
Ovde je reč, ajde da ih nazovemo shoegazerima zanimljivog naslova Bdrmm. Više
o njima mozete naći u postu na ovom blogu iz jula 2023. Tamo ima ponešto o njima,
preporuka svakako. Hvalospevi su jos uvek u najavi, mada već sada zvuče jako
dobro.
Pesma dana je najava za njihov album koji se pojavljuje krajem februara (Microtonic).
Počinje polu-trip-hop ritmom na koje se polažu vazdušaste gitare koje vuku sve
dalje i dalje, ostavljaju u audio aparatima trag kao sto se chemtrailovi
razvlače po nebu. Vokali su naravno polusneni, ali u svakom trenutku baš oni
koji teraju da se uši naćulje da se bolje sve čuje i razazna. Dodarni instrumentarijum
kako pesma odmiče povećava čežnju i uvek je podjednako daleko od ubrzanja koje
je kao fatamorgana (ipak ga nema ) pošto pesma sve vreme o(p)staje u istom
ritmu.
I na kraju ono što bih drugaru rekao u SMS-u. Ako voliš Ride ili
Chapterhouse, guglaj!
https://bdrmm.bandcamp.com/track/infinity-peaking
01.Mess esque – take me to your infinite garden
02.David Grubbs – The Snake on It’s tail
03.DOVS – Psychic Geography
04.Choke City- Wonderlust
05.Bragolin – This grotesque
06.Viva Le Fete – Destination Amour
07.stella rose –mid (koln)
08.FACS- You Future
09.Grungy Bill – The Mystic Order of the Magic Night Ball
10.Bleach Lab – Drown
Omladina ( deary su iz Londona) koja je čeprkala po pločama
roditelja i posebno su u u 4AD, Slowdive i sličnima prepoznavali sebe i rešili to
da počnu da beleže. Hvala im na tome!
Naslovna stvar je lagana, čista emocija u slow-e-motionu
koja se prikrada i osvaja svojom
“nowhere fast” senzualnošću koja se uvija oko slušaoca. The Moth je sledeća
stvar, a nešto je izmedju upetmpo ritma koji su baggy bandovi na kraju
bastardizovali, trip hop opet patentirali, a deary preko njega razvlače gitare,
dok glas priziva svakoga počevši od
ranijih Cocteau Twins i sličnih sneno-mogadonskih ženskih vokala. Kao neki 4AD relikt najbliži
recimo Swallow kada puste ruku. Sledeca ,Selene je povratak na dreampop koji
kaskadno poskakuje, dok vokal doziva iznad njih, tamo gde oseti drhtaje u publici,
još doda taman toliko da je razvali , a Head Over Heels gitare samo kupe
ostatke rastopljene materije.
Elem, da ne bih pretvorio ovo u propagandni materijal, sad ću
da stanem, kažem da je i ostatak jako intrigantan, a oni bolje upućeni su već
shvatili da je za ljubitelje dreampopa ovo naprosto moranje.
Prethodni, isto dobar mi se čini kao dobra uvertira za ovaj
EP, gde su se disciplinovali, sačekali, ponovo se zagledali u sebe I dali nam
trenutno ono najbolje od sebe.
Računajte ovo kao teaser, sapnut u uho!
https://deary.bandcamp.com/album/aurelia
