Brian Eno – In Dark Trees – Hygge of the Day (4)

 

Minijatura sa albuma Another Green World koja je utrla put i ohrabrila kreaciju mnogim post punk vedetama , ne samo i izrazito njima, već svima koji su muziku shvatali kao polaznu tačku za avanturu, inspiraciju i šansu da poprave svet oko sebe time što će vazdan tom istom svetu nuditi bolju verziju sebe.Ovaj put kroz muziku. U ritmičnoj kompoziciji Eno nudi mnoštvo pojmova za razradu u modu koji gura napred, zahteva da se zaviri u svaki kutak sopstvene ličnosti da se tamo pronadju nepoznati kvaliteti, vrednosti i inovacije. Za sve je potreban okidač!

Eno je nesumnjivo bio ispred vremena, osobeni fenomen, jedinka, na ovaj ili onaj način šta god da je radio, pa čak i sad ne prestaje da iznenadjuje, kada se čini da nema ni mesta ni prostora ni vremena za to.U In Dark Trees prepoznajem neke od kasnije nastalih bandova, njihov mladalačko-melanholični zanos i snažnu nestalnu čežnju kao kreativni zamajac i to me zaista uvek iznova obodri i uzbudi i posle svega ispreslušanog. Uostalom ekipa koju su definisali kao Roxy Punks mi je oduvek bila medju najomiljenijima.

Ova pesma ( a moglo je još nekoliko sa ovog albuma), iako kratka,taman je dovoljno upečatljiva da pokrene mentalno-muzički vrtlog da kreativne individue ili skupine, obdarene prepoznavanjem u sebi traže asocijacije ili odgovore za nadalje. Pitanje je visilo i jednostavno teralo ljude da nalaze rešenja u vidu muzičkih ponuda. Njihova priroda im nije dala izbora da ne odgovore.To je bilo dobro za neurone i za opšte zdravlje. Za njih kao muzikanate, za nas kao konzumente i srodne duše.