Jim O’Rourke –Sleep Like It’s Winter (Newhere Music 2018)

Da iskoristimo vreme dok je još ovakva zima, koja ovih dana urniše fizičku kondiciju ledenim jutrima i kosti dezintegriše i smrzava pipkanjem. Uz tu teskobu skače i “monkey mind” neotesano, neumereno i ide u neželjenom pravcu i ova kompozicija od kojih 40+ minuta je neka vrsta post-frigidnog relaksa i antidota uz teranje čemera, taman koliko treba da O’Rourkeovu meditaciju svrstam u “kreativno slušanje” agendu.

Jima O’ Rourke sam video uživo sa Sonic Youth, jedared onomad i dopao mi se kako izgleda. Nepretenciozno, kao čova koji je zagledan i ne samo zagledan već i zaljubljen u muziku i želi da je istraži i ostavi neki trag ljudima da se time bavio. Ne bih znao kako da ga definišem, niti bih se na to usudio-nije ni potrebno, naposletku. Svako željan dobre muzike i avanture bi poželeo ovakvog junošu, da mu pravi društvo, makar preko ploča, diskova, traka, fajlova ili bilo čega već. A ima toga za sledećih nekoliko zimnica.

Ovaj album je nominalno prvi O’Rorkeov ambijentalni album ,jeste da je ploča od pre dosta godina, ali nije uzmakla pred ambijentalnim starenjem ni zaboravom ni za jotu.

OST za čišćenje djubreta i prtljaga koje Vam drugi tovare ne pitajući da li smeju I da li je nekom to uopšte potrebno !! OST za borbu protiv sopstvenog EGA i (ra)zotkrivanje specifican vid samosaznanja I mapiranje buducih sinapsi !

https://jimorourkenwm.bandcamp.com/album/sleep-like-its-winter