Nikad nisam simpatisao uzimanje imena po naslovima pesama, albuma ili šta već kod omiljenih bendova, mada to olakšava stvari u inflaciji muzike, a nedostatku vremena.Ovde imamo primer ugledanja na shoegaze teskase Ride koji su svojim revival revizitacijom ozbiljno okrnjili reputaciju. Black Night Crash ( Seatlle, USA) na albumu Signal To Noise ( još jedna često korišćena kovanica u rok krugovima) su u svom entuzijastičkom ataku na buku, melodiju i emociju ipak više pažnje posvetili indie sceni sa kraja osamdesetih i početkom devedesetih nego što su se ugledali na uzore od kojih su skinuli ime.
Dobar prijatelj kaže da ga udarni singl podseca na Transvision Vamp
( ja bih dodao da to ima smisla, ali uz naglasak na prethodno celonoćno slušanje
recimo Jesus and Mary Chain ili The Primitives), dok se ostali uzori mogu nabrojati
napamet bez da se posluša album. Dovoljno je videti tag. Takva su vremena, senzibilitet i načitanost proizvodjača muzike.
Signal To Noise ima dovoljno ži(la)vosti, energije i volje da
slušaoca veže neko vreme, pomogne mu da premosti vreme do nekog novijeg albuma
slične orijentacije koji se iščekivao, jerbo je vreme takvo. Nema više toliko
albuma kojima se fanovi vraćaju, ali ovo bi moglo da ih zainteresuje i kroz
neko vreme. Bar trenutno tako mislim. Umnožene gitare, vokali iza kojih ima dovoljno
samopouzdanja.ne nude nešto epohalno, niti zvuk koji bi pomerio svet iz ležišta,
ali taman da se provede neko vreme u iluziji da rokenrol jos uvek postoji na
nivoima nižim od nabudzenih zvezda. Zato su ovakvi bendovi poželjni I potrebni
bez obzira na sve..
https://blacknitecrash.bandcamp.com/album/signal-to-noise
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.