Ne mogu da se setim albuma koji sam duže iščekivao, toliko
da sam se zabrinuo: nisu li moja očekivanja prevazišla racionalnu dimenziju.
Prošli album Fleischmanna "Welcome Tourist" dugo mi je bio verni
pratilac i čitavu jednu godinu ovaj disk sam uvek imao u rancu. Nešto pre toga,
to mesto je zauzimao Four Tet ("Rounds"). Upravo mi je uparivanje ova
dva diska pružilo mnogo lepih trenutaka. Sad, već predimenzionirana očekivanja
uzdrmana su prošlogodišnjim Four Tet albumom, kojem se čak ni imena ne sećam, a
koji je po principu "carevo novo odelo" bio materijal ubačen na
shuffle mode i kao takav upakovan u artwork. Hvala nebesima i uz svo dužno
poštovanje Four Tet - Bernd Fleischmann je čovek koji ispunjava obećanja koja
je ispisao na prošlom albumu. A on je bio elegantno uzbudljiv, tako da je
razmena elektronske pošte anticipirala "Welcome Tourist" na ono što
bi Mogwai mogli - sa sve većim uplivom elektronike - da postanu, a pritajeno se
nadali da će Fleischmann nastaviti istim kursom. (I nismo pogrešili - neki
segmenti na novom 'Gwai albumu baš tako i zvuče.)
Da, "The Humbucking Coil". Sad ne želim da brojim
šta, gde i kako, ali, po meni, ovo je prvi sjajan album u novoj godini. Već sam
početak albuma i "Broken Monitor" mi je izazvao smešak i odmah sam
shvatio da očekivanja nisu izneverena. Tamo gde svakim novim albumom Mogwai
otvaraju teme o tome koji je vosak za uši najbolji za očuvanje sluha (ha!),
Fleischmann gura svoju viziju i obara s nogu. Čak i kada u drugoj pesmi
"Gain" svojim narativno polusediranim glasom i uz pratnju gitare
otvara nove teme o kombinatorici u elektronskoj muzici. Da skratimo priču,
ostatak albuma samo dodaje priloge toj tvrdnji. Pojavljivanje ove ploče u ovo
vreme ekvivalent je cvetanju ljubičice na đubrištu usred zime i dokaz da se
uvek moze naći - motiv. Jedini način na koji se može uzvratiti je potpuna
pažnja pri slušanju ove ploče.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.