Brighton/ac Paul Fleming, novac koji je zaradio špacirajući
i svirajući svetom sa kombom iz Liverpoola intrigantnog imena (Echo and The
Bunnymen) ne smatra to najbitnijom tekovinom svog putovanja. Ian McCulloch i
Will Sergeant su nesumnjiv sinonim za groove, te je Paul iskoristio šansu,
otkinuo od njih par pelcera, ponosno zadenuo za rever i usvojio kao modus
operandi i pojavnost. Da ne bude zabune muzika mu skoro i nema nikak'ih
dodirnih tačaka sa EATB sem gitarske vinjete (a la Rescue) koju je Will izmešao
sa motoričnim Neu ritam-patentom (slično kao Stereolab na početku karijere) u
Black Lounge .
Taj groove ga je ovlastio i povlastio da bude sve što je
naumio - i post-rock poklisar, kraut-kosmičar, The Fall - nervozista, new age -
ambient-simulant... Fleming usporava i ubrzava,od pastorale hita neboderima i
obratno, arogantni naglasak zamenjuje pomirljivim tonalitetom,s namerom zriki
pa širom otvara oči, punomasni ritam tretira dijetalnim instrumentarijem, ali
ne srlja i stvar razvodnjava. Ukratko, album je pretvorio u atipični lakmus
papir i test koliko stilova može da se podnese u cca 40ak minuta.
Kad se (u)vidi geneza stvaranja albuma i sazna se da je sve
snimano u pokretu, EATB tour busu, hotelima, raznim studijima u raznim
gradovima i raznim zemljama, ovo jednostavno nije ni moglo drugačije. Ko još
može da kontroliše ringišpil raspoloženja? Tako da je stvaranje albuma, za
Fleminga očito bio lični tečaj samospoznaje i veštine dizanja i održanja i
kontrolisanja raznih psihosomatskih stanja. Put oko savremenog muzičkog sveta u
40 + kusur minuta.
https://en.wikipedia.org/wiki/Baltic_Fleet_(band)
https://www.facebook.com/BalticFleet/
https://www.discogs.com/artist/1064281-Baltic-Fleet
https://baltic-
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.